Poljoprivreda je jedan od ključnih sektora u Srbiji, koji zapošljava veliki broj ljudi i čini značajan deo ukupnog BDP-a zemlje. Međutim, kao i svaka druga privredna grana, i poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima koji mogu ugroziti njen opstanak i razvoj. U ovom tekstu, razmotrićemo trendove u srpskoj poljoprivredi u poslednjim godinama i analizirati izazove koji postoje u ovoj grani.
Trendovi u srpskoj poljoprivredi u poslednjim godinama
Jedan od ključnih trendova u srpskoj poljoprivredi u poslednjim godinama jeste smanjenje broja gazdinstava.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od 2013. do 2020. godine, broj gazdinstava smanjio se za gotovo 100.000.
Ovo smanjenje je uglavnom rezultat ekonomskih i demografskih faktora, kao što su niska produktivnost, nedovoljno ulaganje u razvoj poljoprivrede, odlazak mladih ljudi u gradove i inostranstvo.
Strani investitori u zemlji i ukrupnjavanje parcela
Drugi trend u srpskoj poljoprivredi jeste povećanje zastupljenosti stranih investitora.
U proteklih nekoliko godina, veliki broj stranih investitora je uložio značajna sredstva u srpsku poljoprivredu, posebno u sektorima kao što su stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.
Ovo povećanje zastupljenosti stranih investitora ima svoje prednosti i mane, a ova tema zahteva posebno razmatranje i analizu.
Opšti problemi u srpskoj poljoprivredi
Kao i u svakoj drugoj zemlji, srpska poljoprivreda suočava se sa opštim problemima kao što su suše, poplave i uticaj klimatskih promena. Smanjenje količine padavina u poslednjim godinama predstavlja veliki izazov za srpske poljoprivrednike, jer je zemljište postalo suvlje i kvalitet useva se smanjuje.
Da li ima dovoljno finansijske podrske drzave poljoprivredi u Srbiji
Pored toga, nedostatak finansijske podrške i nedostatak pristupa tržištu predstavljaju značajan izazov za srpske poljoprivrednike. U ovom kontekstu, važno je da država i međunarodne organizacije ulože sredstva i podršku kako bi se srpski poljoprivrednici bolje pozicionirali na tržištu.
Nedovoljna upotreba novih tehnologija i inovacija takođe predstavlja veliki izazov za srpsku poljoprivredu. U poslednjim godinama, primena novih tehnologija i inovacija u poljoprivredi je postala ključna za održavanje konkurentnosti i produktivnosti u ovoj grani. Međutim, u Srbiji postoji nedovoljna upotreba ovih tehnologija i inovacija, što predstavlja prepreku za dalji razvoj poljoprivrede.
Jedan od razloga za nedovoljnu primenu novih tehnologija u poljoprivredi u Srbiji jeste nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak pristupa novim tehnologijama. Ovo se može delom rešiti kroz podršku države i međunarodnih organizacija koje bi mogle da finansiraju razvoj novih tehnologija i inovacija u poljoprivredi.
Drugi izazov je nedovoljna edukacija poljoprivrednika o novim tehnologijama i inovacijama. Mnogi poljoprivrednici nisu dovoljno upoznati sa novim tehnologijama i inovacijama, i ne znaju kako da ih primene u svojoj proizvodnji. Stoga, važno je da se organizuju obuke i seminari kako bi se poljoprivrednici upoznali sa novim tehnologijama i inovacijama i kako bi mogli da ih primene u svojoj proizvodnji.
DA LI JE ORGANSKA PROIZVODNJA RESENJE ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU?
Ipak, postoje pozitivni primeri u srpskoj poljoprivredi koji ukazuju na to da je budućnost poljoprivrede u zemlji moguća. Na primer, sve veći broj poljoprivrednika se okreće organskoj proizvodnji koja ima sve veću potražnju na tržištu, kao i razvoj novih sorti biljaka otpornih na suše i ekstremne uslove.Organska proizvodnja u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena u odnosu na potencijal koji ova grana poljoprivrede ima. Iako postoji određena svest o značaju i potencijalu organske proizvodnje, kao i povećan interes potrošača za organskim proizvodima, u Srbiji se i dalje većina proizvođača opredeljuje za konvencionalnu proizvodnju.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji su u stalnom porastu. Prema podacima iz 2020. godine, ukupno je bilo 54.229 hektara zemlje pod organskom proizvodnjom, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, uprkos ovom rastu, organska proizvodnja u Srbiji i dalje predstavlja relativno malu četvrtinu ukupne površine pod poljoprivredom u zemlji. Takođe, veliki broj proizvođača se suočava sa izazovima u procesu sertifikacije, što često predstavlja prepreku za uspešnu proizvodnju i plasman na tržištu.
Ipak, postoji sve veći broj poljoprivrednika koji se opredeljuju za organsku proizvodnju, posebno u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Takođe, sve više zemljoradnika se okreće organskoj proizvodnji i zbog veće cene koju organski proizvodi imaju na tržištu.
Uz odgovarajuću podršku i edukaciju, organska proizvodnja u Srbiji ima veliki potencijal za dalji razvoj i povećanje zastupljenosti na tržištu.
U zaključku, poljoprivreda u Srbiji se suočava sa mnogim izazovima, ali je i dalje važna privredna grana koja može biti značajan pokretač ekonomskog razvoja zemlje. Kako bi srpska poljoprivreda bila konkurentna i održiva, potrebno je ulaganje u nove tehnologije i inovacije, kao i bolja edukacija poljoprivrednika o novim trendovima i praksama u poljoprivredi.
Jedan od glavnih problema u srpskoj poljoprivredi jeste nedovoljna podrška države. Poljoprivrednici se često suočavaju sa nedostatkom finansijske podrške i nedostatkom pristupa tržištu, što često dovodi do njihove ekonomske nestabilnosti i otežava im razvoj poslovanja. Takođe, mnogi poljoprivrednici nemaju dovoljno znanja i veština da bi unapredili svoje poslovanje i povećali svoju produktivnost.
Država bi trebalo da igra ključnu ulogu u podršci poljoprivredi, ali u Srbiji nedostaje jasan plan za razvoj ove grane. Postoje mnoge organizacije i institucije koje se bave razvojem poljoprivrede, ali nedostaje koordinacija između njih, a često i nedostaje vizija koja bi trebalo da vodi razvoj ove grane.
Osim toga, poljoprivrednici se suočavaju sa mnogim administrativnim preprekama i složenim birokratskim procedurama, što otežava njihovu saradnju sa državom i usporava procese koji bi trebalo da podstaknu razvoj poljoprivrede.
Jedan od načina za rešavanje ovih problema jeste veća podrška države u vidu subvencija, podsticaja i drugih mera koje bi pomogle poljoprivrednicima da unaprede svoje poslovanje. Takođe, važno je da postoji jasan plan za razvoj poljoprivrede, koji bi trebalo da se zasniva na dugoročnim ciljevima i strategijama.
U tom smislu, potrebno je više koordinacije između različitih organizacija i institucija koje se bave razvojem poljoprivrede, kao i veća saradnja između države i poljoprivrednika. Takođe, potrebno je pojednostaviti administrativne procedure i omogućiti poljoprivrednicima lakši pristup finansijskim sredstvima i drugim resursima koji bi im pomogli u razvoju poslovanja.
KOJI SU FONDOVI DOSTUPNI U SRBIJI ZA RAZVOJ POLJPRIVREDE I TEHNOLOSKOG RAZVOJA POLJOPRIVREDE
U Srbiji postoji nekoliko fondova koji pružaju podršku poljoprivredi i tehnološkom razvoju u ovoj grani. Neki od najvažnijih fondova su:
IPARD fond: Ovaj fond je deo programa Evropske unije za ruralni razvoj i pruža finansijsku podršku srpskim poljoprivrednicima. IPARD fond nudi subvencije za modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava, kao i za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda.
Fond za razvoj poljoprivrede: Ovaj fond pruža kredite za finansiranje poljoprivrednih aktivnosti i projekata, kao i za investicije u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. Fond takođe pruža podršku za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda.
Nacionalna služba za zapošljavanje: Ova služba pruža podršku poljoprivrednicima u vidu subvencija za samozapošljavanje u poljoprivredi, kao i za obuku i stručno usavršavanje u ovoj grani.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj: Ova agencija pruža finansijsku podršku za projekte razvoja ruralnih područja, uključujući podršku za poljoprivredne projekte.
Različiti programi Evropske unije: Pored IPARD fonda, Evropska unija nudi i druge programe podrške za poljoprivredu u Srbiji. Neki od programa uključuju program za razvoj ruralnih područja, program za konkurentnost i inovacije u poljoprivredi i program za zaštitu životne sredine u poljoprivredi.
Ovi fondovi i programi mogu biti od velike pomoći poljoprivrednicima u Srbiji koji žele da unaprede svoju proizvodnju i usavrše svoje veštine. Važno je istaći da se programi i fondovi često menjaju i ažuriraju, stoga se pre apliciranja na neki od programa ili fondova, preporučuje se provera aktuelnih informacija i uslova konkursa.