By 24/06/2016

Kukuruz je žitarica koja potiče iz Amerike. Još u 15. veku pronalazač Kolumbo ga je preneo iz Amerike u Portugal, odakle su se njegov uzgoj i upotreba raširili na ostale evropske zemlje, a zatim i na Bliski istok i u Aziju. U početku se gajio isključivo za ishranu stoke, a vremenom je postao zastupljen i u ljudskoj ishrani. Danas je najzastupljenija žitarica na svetu.

Najveće površine zasada kukuruza i dalje ima njegova matična država – Amerika – čak 28 miliona hektara, a prate je Kina sa 19 miliona i Brazil sa oko 12.5 miliona hektara.

Kukuruz se u Srbiji seje na površini od preko milion hektara, od koje se čak 609.911 hektara nalazi u Vojvodini. Na nivou cele države, godišnji prinos kukuruza iznosi u proseku osam miliona tona, od čega se tri miliona tona izvozi. Srbija je na trećem mestu u Evropi po proizvodnji kukuruza. Na prvom mestu je Rumunija sa 11.5 miliona tona, a na drugom Mađarska sa 9.2 miliona tona.

Optimalna količina kiše i sunčanih dana u godini povoljno utiče na rod kukuruza. Iako je rod dobar, niska otkupna cena navodi većinu poljoprivrednika da skladište žuto blago, pre nego da ga prodaju u bescenje. Kako bi kvalitet zrna bio nepromenjen od momenta berbe do momenta prodaje, izuzetno je važno pravilno skladištenje kukuruza.

Proces sušenja i skladištenja kukuruza u Srbiji i svetu podjednako zavisi od proizvodne količine. Mala poljoprivredna domaćinstva najčešće se odlučuju za investiranje u male sušare i silose, ili uslužno suše i skladište zrno.

Pre skladištenja sušenje je neophodno

Nakon obavljene berbe, koja se sada u većini slučajeva obavlja mehaničkim putem, kukuruz se skladišti. Skladištenje se vrši na duži ili kraći vremenski rok, a prethodi mu postupak prečišćavanja i sušenja zrna.  Kako bi zrno očuvalo kvalitet, sušenjem se nivo vlage koji može dostići 24% svodi na manji procenat, kako bi se sprečio razvoj gljivica i produkcija mikotoksina.

Sušenje kukuruza treba obaviti u roku od 24 do 48h od žetve. Optimalan nivo vlažnosti zrna nakon sušenja je 14%.

Obzirom da veliki deo sveukupne proizvodnje kukuruza isporučuju mala poljoprivredna gazdinstva, često ne postoje mogućnosti za sušenje zrna, već se odlažu u klipovima u čardake i ambare. Prilikom odlaganja celih klipova vlažnost zrna često prelazi 24%, stoga je neophodno pregledati klipove i ručno odstraniti sve koji su promenili boju, počeli da klijaju ili imaju neka mehanička oštećenja.

Sušenje zrna kukuruza idealno bi bilo izvršiti u sušarama. Postoje sušare za uslužno sušenje i skladištenje, međutim njihov najam može umanjiti zaradu poljoprivrednih gazdinstava i do 25%, zavisno od količine robe. Male sušare domaćih proizvođača bile bi optimalno rešenje za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Cenovno su povoljnije od polovnih uvoznih sušara, izrađuju se od kvalitetnih materijala, a nakon sušenja mogu poslužiti i za skladištenje zrna.

Pravilno skladištenje je ključno

Nakon sušenja, kukuruz se skladišti u (u idealnim uslovima) silosima. Osnovna namena skladištenja je da se sačuva kvalitet i količina kukuruza, do momenta njegove prodaje. Postupak skladištenja stoga mora da bude dobro organizovan. Količina zrna koje se nakon skladištenja odbacuje mora da se svede na najmanju moguću meru.

Prilikom skladištenja kukuruza mora se izvršiti kontrola kvaliteta, na samom ulazu robe, a kontrola se mora vršiti i tokom vremena čuvanja, kako bi se uočile potencijalne neželjene promene na zrnu. Ukoliko se desi da je zaprimljen kukuruz sa većim sadržajem vlage može doći do samozagrevanja, koje u konačnici može da proizvede velike štete. U takvim slučajevima vrši se eleviranje i provetravanje zrna. Kukuruz ne sme ležati na betonu, kako ne bi došlo do kondenzacije. Provera kvaliteta tokom čuvanja zrna neophodna je i zbog štetočina koje se mogu pronaći u prostorima za skladištenje, a koje u mnogome smanjuju upotrebljivu količinu kukuruza.

Mere skladištenja koje čuvaju prinose

Poštovanje mera koje se sprovode prilikom skladištenja mogu pomoći očuvanju količine skladištene robe.

Pre skladištenja nove količine kukuruza neophodno je očistiti skladište – izneti prethodne količine žitarica koje su bile skladištene, naročito ako su bile zaražene insektima ili štetočinama. Ukoliko je to slučaj, skladište se mora hemijski tretirati, kako se zaraza ne bi prenela na novi rod.

Ljudski faktor je nezamenjiv – skladište se mora proveravati zbog prisustva štetočina, u prolećnom i letnjem periodu jednom u 10-15 dana, a u zimskom periodu jednom u 20-30 dana.

Dve do tri nedelje pre unošenja zrna u silose, odnosno skladišta, neophodno ih je tretirati odgovarajućim insekticidima. Za vreme čuvanja zrna neophodno je proveravati temperaturu, održavati je optimalnom i provetratvati skladište.